sheebasplay

Pre neki dan sam pozvala Veselina na piće. Bio je veseo i lepo raspoložen zbog poziva. Nagovestila sam da ću platiti zato što sam ja njega pozvala da izađemo. Seli smo u jednom kafiću i naručili kafu.

Započela sam priču o svojim veselim dogodovštinama i smejala sa glasno. Veselin se trudio da me razume. Pričati-smejati se u istom trenutku, u istom dahu. To je navika koju on kod mene mrzi. Stalno me opominje zbog toga. Nastavila sam da brbljam. Došao je do reči tek kad sam se prvi put zagrcnula kafom i prokomentarisao nešto, ne znam šta, nisam ga slušala. Nastavila sam da pričam, nadovezujući se sa teme na temu, otvorila dvadeset tabova u svojoj glavi, skakutala sa jednog na drugi. Polako je odustajao da me prati.

Pričati, reći sve moguće. Sve što znam, da nešto ne preskočim, da ne propustim. Jer šta ako sutra bude smak sveta, a ja nisam ispričala sve sto imam, a imam mnogo toga.

Ogladnela sam pričajući. Naručila sendvič u istom kafiću da ne gubim vreme. Možda usput zaboravim neku stvar koju sam planirala da napomenem svom prijatelju, neku zalutalu. Veselina nisam pitala hoće li sendvič. Nastavila dalje. Pričala, smejala se i odgrizla sendvič. Veselin je počeo da pokazuje znake nekakvog vertiga i držao se za glavu. Pokušao je nešto da progovori u pauzi, dok sam kopala brufen za njega i prosula svoju kafu usput. Nešto kao da je hteo da vidi rezultate tenisa, a u kafiću nije bilo tv-a, iako sam ja tvrdila da ima.

Pozvala sam konobara da dodje da počisti i da mi donese novu kafu. Objasnio mi je ljubazno da ne mora da donosi novu, zato što sam sama prevrnula šolju. Momentalno sam načela teme o moralu, principima i konobarskoj etici. Ceni te kafe i bajatog sendviča. O tome da bi sada na zapadu dobili pismeno izvinjenje zbog nestabilnih šoljica. I da se u pepeljari nalazi više od četiri otpušaka. Pogledao je Veselina ne znajući ni on što. Obrisao znoj krpom za brisanje stolova i rekao da će doneti novi sendvič tj. kafu tj. sve što budem tražila.

Veselinu je počeo da deluje brufen dok sam vodila konverzaciju sa konobarom. Nastavila sam razgovor sa njim o konobarskoj etici. Odlučio je da polako krene jer mu nešto nije bilo dobro još pre izlaska. Cimnula sam ga za lakat i vratila brzo na stolicu. Vrisnula da sam ja platila kafe i da nije lepo da ode tek tako bez velikog povoda. Imao je pogled poslednje kapljice izvetrelog piva u boci. Usporeno se uhvatio za novčanik i rekao da ce sve platiti, ali zbog vertiga nije stigao da primeti. Ja sam to već sve sredila.

Dohvatila sam se teme o svojoj novoj kozmetici, baziranoj na prirodnim sastojcima bez vestačkih boja i konzervanasa. Drži se u frižideru i stvarno mi se bas dopada. Veselin je razvukao spoljnu ivicu jedne polovine ustiju. Keep talking.

Horoskop. Jako bitna stvar u mom životu. Ja sam devica/škorpija. Kažu da podznak počinje da deluje posle dvadesetpete i da ce škorpija tada početi da ugnjetava perfektnu, pristojnu i pedantnu devicu koju svi znamo, sve dok je posle tridesete potpuno ne gurne u zapećak. Iako je Veselin je jedan od ljudi koje nimalo ne zanima horoskop, napravio je  facu kao da mu je tada po prvi put postao logičan.

Pokazao je rukom da ne može da pije kafu, pa sam popila i njegovu.

Razapela sam tab o svojim ginekološkim problemima kao i ginekološkim problemima uopšte.  Objasnila sam mu detaljno sve o najpopularnijim ženskim problemima današnjice i nadovezala se na zdravstvene probleme današnjice uopšte. O posledicama koje ostavlja ekonomska i ekološka kriza na zdravlje, i moralna naravno. Veselinu su ruke počele da drhte, pao je i povukao sto sa kog je sve popadalo. Polako sam ustala, podigla ga i prokomentarisala da nisam trebala da trtljam toliko o bolestima, on je jako osetljiv, možda je delovalo sugestivno.

Pogledala u konobara koji je samo odmahnuo rukom iz daljine i rekao da nema nikakvih problema, da slobodno možemo da krenemo. Izašli smo napolje po pljusku, otvorila sam svoj kišobran, ispod koga nije bilo mesta za dvoje i pitala Veselina da li hoće da u petak izadjemo negde? Rekao da ne planira neko vreme da izlazi i da stvarno žuri kući.

Sutradan sam posle posla svratila kod njega da mu kažem da sam se zabrinula zato što mi se ne javlja na telefon celog dana, da mi je baš bilo super juče i da treba ponovo da izađemo. S tim da ovog puta on časti.

Samo je sedeo, ćutao i gledao u beli prazan zid, bez boja, slova i glasova. Zazvonio mi je telefon. Bila je to jedna drugarica sa kojom se dugo nisam videla. Dogovorile smo se gde da se nađemo. Bila je vesela i lepo raspolozena zbog poziva.